Lečenje sinusa

SINUSITIS (lečenje sinusa)


Uvod

Kašljete, kijate, umorni ste i imate glavobolju. Mislite da ste se prehladili. Lekovi koje ste uzeli da olakšate simptome prehlade ne deluju baš nešto naročito pa rešavate da posetite lekara. Nakon što Vas je saslušao i pregledao, možda uradio rendgenski snimak sinusa, lekar kaže da imate sinusitis.

Šta je to sinusitis?
Sinusitis je upala sluznice koja oblaže sinuse, a može biti posledica prehlade, upale grla, ili alergije.

Šta su to sinusi i kako nastaje upala sinusa?
Sinusi su simetrično smešteni vazdušni prostori u kostima lobanje u području gornjeg dela lica. Kad ljudi kažu: "Imam upalu sinusa", misle na simptome upale u jednoj ili više od četiri para tih šupljina. Zajednički naziv za te šupljine je "paranazalni sinusi" što označava njihov smeštaj u okolini nosa, odnosno nosnih kostiju, a dele se na:
- Frontalne sinuse koji se nalaze iznad očiju, u području obrva
- Maksilarne sinuse koji se nalaze unutar svake jagodične kosti
- Etmoidne sinuse iza korena nosa i izmedju očiju
- Sfenoidne sinuse iza etmoidnih, u gornjoj regiji nosa i iza očiju.
Svaki sinus ima otvor kojim je spojen sa nosnim prolazima i nosnicama, a obložen je sluznicom koja se dalje nastavlja na nosne prolaze, odnosno nosnice. Zbog toga, cimbenici koji uzrokuju upalu i natečenost sluznice nosa (npr. prehlada ili alergija) ili ometaju protok vazduha i sekreciju sluzi (polipi u nosu) neravnomerno ili ravnomerno utiču na funkciju i prohodnost sinusa. Natečena sluznica nosa može zatvoriti otvor sinusa i sprečiti pravilnu ventilaciju i izjednačavanje pritiska u nosu i sinusima. Tako nejednak pritisak u sinusu uzrokuje bol. Isto tako sluz, koja se normalno stvara u sinusima i u normalnim uslovima, služi radi održavanja vlažnosti sluznice i pri odstranjivanju bakterija koje se tamo mogu naći, pa zaostaje u sinusu, stvara pritisak i izaziva bol. Tako sinus koji je ispunjen sluzi, bez mogućnosti čišćenja i izmene vazduha pogodno je mesto za nastanak infekcije, odnosno naseljavanja bakterija ili umnožavanja onih koje se tamo već nalaze.

Šta uzrokuje sinusitis?
Stručnjaci obično naprave podelu sinusitisa na:
-akutni koji traje kraće od 3 nedelje
-hronični, koji obično traje najmanje 3 do 8 nedelja, a može se nastaviti i tokom više meseci ili čak više godina
recidivirajući, nekoliko akutnih napadaja u toku godine
Akutni sinusitis najčešce nastaje kao posledica prehlade ili alergije, koje stvaraju preduslove za nastanak infekcije. Akutni sinusitis najčešće je uzrokovan bakterijama ili virusima, mnogo redje
gljivicama. Bakterije koje najčešće uzrokuju akutni sinusitis su pneumokoki, streptokoki, Moraxalla catarrhalis i Haemophilus influenzae. Mnogo je zdravih ljudi kod kojih su ove bakterije i inače prisutne na sluznici gornjih disajnih organa, medjutim u uslovima upaljene, otečene sluznice kao i otežane ventilacije sinusa stvaraju se pogodnosti za povećanje broja bakterija i razvoju infekcije. Hronični sinusitis može se razviti kao posledica često ponavljanih akutnih upala sinusa, pogotovo ako nisu propisno lečene. Bakterijski uzročnici ipak se često razlikuju od onih koji uzrokuju akutni sinusitis. Tako kao uzročnike hroničnog sinusitisa često nalazimo gram negativne i anaerobne bakterije te gljivice. Mnoštvo je opštih i lokalnih cimbenika koji isto tako pogoduju obolijevanju od hroničnog sinusitisa. Osobe koje su sklone alergijama ili boluju od alergija koje se manifestuju sa simptomima disajnih puteva (astma, peludna hunjavica i sl.) zbog sklonosti neretkim akutnim upalama sinusa vrlo često obolevaju od hroničnoga sinusitisa. Lokalni cimbenici koji pogoduju razvoju hroničnog sinusitisa mogu biti devijacija nosnog septuma, nosni polipi, deformiteti nosa i nosnih kostiju, upala zuba gornje vilice i dr. Opšti cimbenici koji stvaraju sklonost ovoj bolesti su neke hronične bolesti koje smanjuju otpornost organizma prema infekcijama (HIV infekcija, cistična fibroza kao i neke druge teže bolesti).

Ko sve može dobiti sinusitis (faktori rizika)?
Akutni sinusitis vrlo je čest i može ga dobiti svaka odrasla osoba ili dete sa alergijom, prehladom, gripom ili bakterijskom infekcijom gornjih disajnih puteva koje stvaraju preduslove za razvoj ove bolesti. Hroničnom sinusitisu sklone su osobe sa različitim, pre navedenim lokalnim i opštim cimbenicima rizika.

Simptomi
Tipični simptomi akutnog sinusitisa su zapušen nos, pojačana sekrecija, osećaj pritiska i bol u području zahvaćenoga sinusa pa na osnovu toga može biti prisutna glavobolja, najčešće jutarnja, kao i povišena temperatura. Simptomi i mesto najjačeg pritiska i bol na istom mestu variraju zavisno od toga koji je od sinusa najjače pogoden upalom. Tako se može javiti bol u uhu i u vratu, zubobolja, gubitak ukusa, suzenje i bol očiju. Od opštih simptoma najčešće su izraženi umor i iscrpljenost. Simptomi hroničnog sinusitisa ne razlikuje se značajno, osim što duže traje, a kod nekih osoba se nikada potpuno ne povlače nego se u odredenim situacijama pogoršavaju.

Koja ispitivanja može Vaš lekar da uradi?
Sinusitis je potrebno razlikovati od prehlade jer se načela lečenja razlikuju. Sinusitis obično traje duže i uzrokuje više simptoma nego obična prehlada.
Dijagnostički ciljevi:
-odrediti da li je uzrok navedenih simptoma sinusitis
-odrediti da li je stanje akutno ili hronično
-utvrditi uzrok upale i identifikovanje uzročnika infekcije
-utvrditi tačno mesto upale, odnosno koji od sinusa je zahvaćen upalom.
Sinusitis lekar može uspostaviti dijagnozu na osnovu Vaših tegoba, dosadašnjih bolesti ili teškoća, fizičkog pregleda, laboratorijskih nalaza, rendgenskih snimaka sinusa ili endoskopske pretrage sinusa, a možda će biti potrebno uraditi i MRI (magnetsku rezonanciju) ili CT (kompjutorizirana tomografija).

Testovi
Fizički pregled.
Lekar prilikom pritiska u području sinusa ispituje osetljivost na pritisak odnosno kada se pojavi bol. Može pogledati grlo i videti da li se cedi sadržaj iz nosa i da li postoji upala. Verovatno će Vam postaviti nekoliko ključnih pitanja o simptomima bolesti (izgled sekreta iz nosa, mesto najjačeg bola, da li imate glavobolje i dr.). Uzimanje brisa iz nosa u svrhu odredjivanja bakterija, uzročnika infekcije, nije korisno, jer su na sluznici nosa često prisutne bakterije koje ne moraju biti ili nisu uzročnici trenutne bolesti, pa postoji opasnost od pogrešne interpretacije nalaza, odnosno pogrešnog lečenja.

Rendgensko snimanje
Ako lekar sumnja na prisutnost akutnog sinusitisa, a rezultati fizičkog pregleda su dvosmisleni, može se napraviti rendgensko snimanje sinusa.

Punkcija sinusa
Punkcija sinusa uključuje korišćenje igle da bi se izvukla mala količina tečnosti iz sinusa. Ova procedura zahteva lokalnu anesteziju i obavlja je specijalista za uho, grlo i nos. Obavlja se jedino onda kada je nemoguće postaviti dijagnozu korišćenjem drugih neinvazivnih tehnika. Analizom tečnosti lekar dobija podatke o vrsti upale i uzročniku infekcije.

Nazalna endoskopija
Nazalna endoskopija uglavnom se koristi za utvrdivanje recidivirajućega ili hroničnog sinusitisa. Obavlja je specijalista za uho, grlo i nos. Uključuje uvodenje savitljive cevi u nosni prolaz kao i korišćenje svetla iz optičkog vlakna omogućuje lekaru da vidi unutrašnjost sinusa. Endoskopija omogućuje otkrivanje čak i vrlo malih abnormalnosti u sinusima. Time se može odrediti da li je operacija nephodna ili nije i da li lekovi koji se uzimaju imaju efekta ili nemaju . Nažalost, nazalna endoskopija zahteva stručnost i nije svugde dostupna.

Tehnike snimanja
Sofisticirane tehnike snimanja poput CT-a i MRI osiguravaju neizmerno korisne snimke sinusa, pogotovo onih sinusa koji se ne vide dovoljno dobro na rendgenskim snimcima. Obično se koriste u slučaju teških, hroničnih ili ponavljanih sinusitisa ili u slučaju komplikacija. CT snimanje radi se i preoperativno, a snimci služe lekaru ili hirurgu da bi imali bolju orijentaciju o promenama u sinusima i kao vodič tokom operacije.
Laboratorijski testovi pomažu u odredivanju uzročnika infekcije ili drugih mogućih cimbenika upale kao i u primeni ucinkovitog lečenja.

Lečenje
Nakon uspostave dijagnoze sinusitisa i utvrdjivanja uzroka simptoma i možda identifikacije uzročnika infekcije, lekar će Vam predložiti najbolji način lečenja. Akutni sinusitis uglavnom se leči lekovima koji olakšavaju simptome, smanjuju upalu i leče infekciju.

Akutni sinusitis
-Kapi za nos, smanjuju otečenost sluznice i osećaj zapušenosti, olakšavaju disanje na nos
-Antibiotici za lečenje bakterijske infekcije
-Sredstva koja pomažu pri smanjenju bolova.
Pomoć navedenoj terapiji može biti uzimanje veće količine tečnosti i inhalacije koje bolesnici mogu da primenjuju sami kod kuće. Katkada, kada je reč o tek blagom sinusitisu, pa metode, kao što su korišćenje kapi za nos, mogu biti dovoljne. Važno je napomenuti da se kapi za nos ne koriste više od nekoliko dana jer njihova duža primena može imati suprotan efekat.

Hronični sinusitis
Hronični sinusitis obično je rezultat oštećenja sluznice koja je posledica nelečenoga ili nepropisno lečenoga akutnog sinusitisa. Aerobne i anaerobne bakterije prisutne u hroničnom sinusitisu često se razlikuju od onih koje uzrokuju akutni sinusitis, u skladi s tim i propisivani antibiotici se razlikuju. Simptomatska terapija ista je kao i u lečenju akutnog sinusitisa (kapi, lekovi protiv bolova, inhalacije, ovlaživači sluznice u spreju i dr.). Katkada se propisuju kortikosteroidni sprejevi za nos da bi se smanjila upala i otečenost sluznice. Kortikosteroidi se vrlo retko koriste kod akutnog sinusitisa jer osim što ne leče infekciju, koja je glavni razlog akutnog sinusitisa, mogu je produžiti a samim tim i otežati lečenje.
Operativno lečenje primenjuje se kada lekovi nemaju uefekta, odnosno kada postoje komplikacije ili strukturni deformiteti (devijacija nosnog septuma, polipi) koji onemogućavaju ili otežavaju lečenje. Čest uzrok ponavljanja akutnih sinusitisa kod dece su adenoidi, odnosno mandule što često zahteva operativno lečenje. Najuobičajenija operacija koja se danas izvodi je funkcionalna endoskopska operacija sinusa, u kojoj se prirodni otvori sinusa povećavaju da bi se omogućilo bolje cedjenje sadržaja sinusa. Ovaj tip operacije je manje invazivan nego tradicionalna operacija sinusa, pa su ozbiljne komplikacije retke.

Prognoza
Sinusitis je gotovo uvek bezopasan i uspešno se leči. U retkim slučajevima sinusitis ipak može biti ozbiljnija bolest koja smanjuje kvalitet života oboleloj osobi. Retke komplikacije sinusitisa mogu proizvesti dodatne simptome koji teško ugrožavaju zdravlje ili čak život bolesnika.

Komplikacije
-hronični sinusitis;
-širenje infekcije na kosti lica (osteomijelitis);
-širenje infekcije na mozak (meningitis);
-formiranje apscesa.

Prevencija
Iako nije uvek moguće sprečiti nastanak akutnog sinusitisa, kao što je nemoguće izbeći svaku prehladu ili bakterijsku infekciju, moguće je odredjenim, pravodobnim postupcima smanjiti težinu i ponavljanje upala pa na taj način spriječiti nastanak hroničnog oštećenja sluznice, odnosno razvoj hroničnoga sinusitisa.
-Osveživači vazduha mogu doneti olakšanje, posebno ako je vazduh u sobi u Vašem stanu ugrejan centralnim grejanjem.
-Klima uredaji pomažu osiguravanju podjednake temperature.
-Filteri koji se nalaze u uredajima za grejanje ili hladenje vazduha kao i u klima uredajima pomažu odstranjivanju alergena iz vazduha.
-Izbegavajte dim cigareta i zadimljene prostorije.
-Izbegavajte sve stvari koje mogu da iritiraju i izazivaju curenje nosa, peckanje očiju ili nadražujući kašalj, a bilo bi dobro da o tome obavestite svog lekara.
-Ako imate neku alergijsku bolest, potrebno je primereno lečiti.
-Izbegavajte učestalo konzumiranje alkoholnih pića.
-Hlor u bazenima može da iritira sluznicu nosa i sinusa pa se kupanje u bazenu ne preporučuje osobama sklonim sinusitisu.
-Vrlo je važno što ranije započeti pravilno lečenje prehlade, gripa i svake druge infekcije disajnog sistema. Osobama sa povećanim rizikom (starije osobe, deca, hronični bolesnici) preporučuje se vakcinisanje protiv gripa koje se pojavljuje svake godine u jesen. Vakcinisanje protiv pneumokoknih bolesti pruža dužu zaštitu i ponovno vakcinisanje se preporučuje svakih pet godina. Osobe koje nemaju slezenu odmah treba da prime vakcinu protiv pneumokoka.

-Pravilna prehrana koja uključuje što više voća i povrća povećava otpornost organizma.

PR: wait... I: wait... L: wait... LD: wait... I: wait... wait... C: wait... SD: wait...